Vlažna staništa

Vlažna staništa su jedna od najugroženijih na planeti. Isušivanjem sa ciljem dobijanja novih poljoprivrednih zemljišta su itekako smanjila ukupnu površinu vlažnih staništa na planeti. Regulacijom reka, mnoga plavna područja su nestala, koja su bila od izuzetne važnost za mnoge biljne i životinjske vrste. Zašto su bitna vlažna stanšta? Usporedivši sam drugim vrstama staništa, vlažna staništa sadrže nesrazmerno mnogo više vrsta. Na relativno malim povrsinama biološko bogatsvto vrsta je velika, a u mnogim slučajima i brojnost jedinki može dostići veliku gustinu.

Sa druge strane izsušivanjem močvara, pojavila su se druge vrste vodenih staništa koje je čovek stvorio. To su razni kanali i ribnjaci. Ova vrsta vodenih staništa su u najčešćem slučajevima postala atraktivna za veoma mali broj vrsta, ali u mnogim slučajevima neke vrste koje su se dobro adaptirale na promene, postaju brojne. Drugim rečima može se reci da je biodiverzitet ovakvih vrsta vodenih staništa poprilično mali. Te vrste koje su osetljive na razne i nagle promene ih gotovo ne nastanjuju. Stoga se ova umetna vodena staništa smatraju relativno siromašnim habitatima.

Vodena staništa, koja su nastajala nekim prirodnim tekovinama, mogu da sadrže mnogo različitih vrsta. Opet sukcesija tih staništa može da dovede do homogenizacije vegetacije, te opet može da rezultira opadanje broja vrsta. U modernoj ekologiji, čovek je počeo da primenjuje tkz. upravljanje staništima, čiji cilj je da se održi veliki broj vrsta ili da se broj vrste poveća, kroz stvaranje heterogene teksture i vegetacionog pokrivača staništa.
Očuvajmo, ono malo preostala vlažna staništa!