aktuelnosti o nama aktivnosti i publikacije foto galerija kontakt i linkovi

arhiva

Mart 2013. – Jedna lasta ne čini proleće...

Jedna lasta ne čini proleće, stara izreka je potvrđena i ove godine. Nešto toplije vreme u februaru donelo je prvo posmatranje seoske laste (Hirundo rustica) u Karpatskom bazenu, 21.02.2013. posmatran je jedan primerak u Hódmezővásárhelyu (Mađarska). To je izuzetno rani podatak vraćanja sa zimovališta. Nakon tog dana posmatrano je još nekoliko pojedinačnih primeraka: 07.03.2013. Nagybánhegyes (Mađarska), 10.03.2013. Subotica i 11.03.2013. Požega. i tada se vratila zima, 14.03.2013. pala je temperatura, pao je sneg, što se nastavilo i sledećih dana.To laste nije zaustavilo 14.03.2013. posmatran je jedan primerak kod Budimpešte, a 16.03.2013. jedan primerak kod Segedina. Postavlja se pitanje da li su te ptice uspele preživeti povratak zimskih uslova, ali očigledno da je za laste vraćanje na ognjište važnije i od uspešnosti preživljavanja. Bele (Ciconia ciconia) i crne rode (C. nigra) su se takođe ove godine ranije vratile sa zimovališta. Sredinom februara u Srpskom Miletiću je već bela roda bila na gnezdu, što je takođe izuzetno rani podatak povratka. Snežne padavine su donele interesantnu pojavu da su se obe vrste rode mogle posmatrati na gnezdu zajedno sa velikim snežnim pokrivačem.


Decembar 2012. – Prvo posmatranje bukavca Botaurus stellaris u Somboru

Tokom redovnog jesenjeg prstenovanja barskih strnadica Emberiza schoeniclus na bari Bager (UTM CR 57 22, severna periferija grada Sombora) 18.11.2012. posmatran je jedan primerak bukavca Botaurus stellaris. Ptica je u sumraku iz smera vodotoka Mostonge u niskom letu uletela u sastojine trske bare Bager. Dan ranije (17.11.2012.) u sličnim okolnostima posmatrana je ptica identične veličine i oblika, ali zbog loših uslova vidljivosti nije se mogla sa sigurnošću determinisati. Pretpostavlja se da je bukavac proveo dan na vodotoku Mostonge tražeći hranu, a tokom noći se zadržavao u tršćaku bare Bager. Bukavac je karakterističan u tršćacima velikih površina, stoga smatramo da je ovo izuzetan podatak za Sombor, jer do sada nemamo saznanja da se bukavac pojavljivao u urbanim sredinama na ovako malom trščanom staništu (1,3 ha).


Novembar 2012. – Veliki broj brgljeza Sitta europaea u Somboru

Prilikom redovnih obilazaka terena u Somboru u jesenjem periodu (septembar, oktobar 2012) uočen je veliki broj brgljeza Sitta europaea u parkovima, park-šumama i drvoredima na teriroriji grada Sombora. Zabeleženo je ukupno najviše do 28 (12-28) primeraka, što je gotovo četiri puta veći broj nego u prosečnim godinama za ovaj period godine.

...detaljnije

Prema ranije sakupljenim podacima za jesenji period broj brgljeza se kretao između šest i osam primeraka. Zasada nemamo informacije o tome da je ovakva vanredno visoka pojava brojnosti ove vrste uočena i van područja grada Sombora. Pretpostavlja se da u lokalnoj okolini (podunavskim šumama) gnežđenje ove vrste dobro uspeo ove godine, te su ptice nakon reproduktivnog perioda počele posećivati gradski reon Sombora. Broj ove vrste će se pratiti i u kasno jesenjem i zimskom periodu, jer lako je za očekivati da će broj nadalje rasti sa padom temperature. Brgljeza možemo često uočiti u društvu velikih Parus major i plavih senica P. caeruleus.


Oktobar 2012. - Prvi nalaz vidre Lutra lutra na teritoriji grada Sombora

Dana 21.10.2012. godine tokom redovnog terenskog obilaska ne teritoriji grada Sombora uočen je jedan primerak vidre Lutra lutra u priobalju Velikog bačkog kanala kod Vrbare (UTM CR 56 27). Prema našim saznanjima ovo je prvi registrovan primerak na teritoriji grada. Bliže gradskom reonu je posmatran primerak u junu mesecu 2011. godine na Severnoj Mostongi ispod Nenadića (UTM CR 57 14). Ova vrsta sisara uživa visok stepen zaštite na našim prostorima i zahvaljujući tome populacije vidre su u blagom porastu. Ako se uzme u obzir da je u okolini Bezdana u pedesetim godinama prošlog veka odstreljen gotovo poslednji primerak u nasem regionu, ovaj nalaz u Somboru je veoma značajan podatak.


Avgust 2012. - Rezultati prstenovanja velikog trstenjaka Acrocephalus arundinaceus u opštini Sombor u 2012. godini

Obeležavanje velikog trstenjaka Acrocephalus arundinaceus sa prstenovima u boji u opštini Sombor se sprovodi već treću godinu (2010-2012), dok generalni monitoring za ovu vrstu se vrši već ukupno pet godna (2008-2012). Prstenovanje ove vrste sa kolornim markerima vršilo se u 2012. godini na ukupno 19 lokaliteta na čitavoj teritoriji opštine, ni tri različite vrste staništa: veliki kanali, mali melioracioni kanali i bare. U pomenutoj sezoni je ukupno obeleženo 546 jedinki (276 odraslih, 19 mladih i 251 mladunca u gnezdu). Od ukupno uhvaćenih odraslih ptica (312) 36 primeraka je već posedovao prsten iz ranijih godina, što je dokaz da se određen procenat jedinki ove vrste vraća na staništa na teritoriji opštine.

...detaljnije

Bitno je spomenuti da se prstenovanje u Somboru ne sprovodi tokom jesenje seobe, samo se gnezdeća populacija uzima u obzir. Smatramo da je vredno pominjanja da su meliorativni kanali na teritoriji opštine od izuzetnog značaja za reprodukciju ove vrste, na šta ukazuje i brojnost populacije koja se tu nalazi. Od ukupno prstenovanih primeraka 319 je markirano na meliorativnim kanalima. U saradnji sa Vodoprivrednim preduzećem „Zapadna Bačka“ iz Sombora napravio se veliki pomak u zaštiti ove vrste na teritoriji opštine, što podrazumeva odlaganje košnje trščane vegetacije na određenim sekcijama melioracionih kanala u reproduktivnom periodu (do 1. avgusta). Ovakva vrsta saradnje vodoprivrednog preduzeća i organizacije koja se bavi zaštitom prirode je prva u Srbiji, koja bi mogla poslužiti kao primer da se vodoprivreda i zaštita prirode mogu usaglasiti kompromisima. Od početka jesenje seobe dva primerka prstenovanih na teritoriji opštine (Gakovo) u okviru ovog projekta nađena su od drugih prstenovača: jedan u Apatinu, dok drugi je primerak uhvaćen u Dávodu (Mađarska). Primerak uhvaćen u Mađarskoj je prvi inostrani nalaz za velikog trstenjaka prstenovanog kolor markerom u Srbiji.


Jun 2012. – Ekološka radionica: Karakteristike i važnost vodenih ekosistema u gradu Somboru

Prema projektu koji nosi naziv „Karakteristike i važnost vodenih ekosistema u gradu Somboru“ DZPP – Natura u saradnji sa Klubom za zaštitu i odgoj ptica iz Sombora i nastavnikom biologije Stevanom Zurkovićem, organizovalo je jednodnevnu (26.05.2012) eko radionicu na Velikom bačkom kanalu kod Pika. Cilj ove radionice je bio da se deca upoznaju sa vrstama koje nastanjuju Veliki bački kanal u gradskom reonu. Najinteresantnija grupa su bile ptice, sobzirom da su se one mogle lako uočiti u letu ili na vodi, ali i po oglašavanju. Po zavšetku radionice školarce je čekalo osveženje i kolege iz Kluba za zaštitu i odgoj ptica su prikazali nekoliko interesantnih vrsta velikih papagaja. Sledeci susret je dogovoren za septembar mesec na bari Bager gde će se deci između ostalog i prikazati prstenovanje ptica. Projekat je sufinansiran od strane Skupštine opštine Sombor.


Maj 2012. – Prvi nalaz crne lunje (Milvus migrans) na teritoriji grada Sombora

Dana 18.05.2012. godine, na severnoj periferiji grada Sombora (UTM CR 57 33) posmatran je odrasli primerak crne lunje (Milvus migrans). Ptica je posmatrana kako kruži relativno nisko od tla (ca 10 m). Crnu lunju je povremeno uznemiravala siva vrana (Corvus cornix). Na teritoriji grada Sombora ovu vrstu imamo šanse posmatrati u migracionom periodu. Nekoliko parova se gnezdi u podunavskim šumama, ali tačan podatak o njihovoj brojnosti nemamo.


Mart 2012. – Internacionalni euroazijski ornitološki kongres 2012

U vremenskom periodu od 12. do 15. Aprila 2012. godine održaće se 4. Internacionalni euroazijski ornitološki kogres u Baji (Mađarska). Cilj kongresa je popularizacija novih trenadova, spoznavanja i rezultata istraživanja u oblasti ornitologije. Pored naučnog dela (simpozijumi, poster sekcije) konferencije, bice prilike za druženje sa kolegama i sticanja novih kontakata.


Februar 2012. – Vanredni zimski uslovi i za Somborske ptice

Da je hladnoća i veliki snežni pokrivač izazvalo vanredno stanje u gradovima, ukazala je i promena brojnosti prisutnih ptica. Na hranilicama se povećao broj gostiju, a i raznolikost vrsta je porastao. Veliki broj zeba (Fringilla coelebs) i severnih (Fringilla montifringilla) zeba je posećivalo mesta gde se ptice hrane. Registrovane su čak i vrste poput barske strnadice (Emberiza schoeniclus), ćubasta ševe (Galerida cristata) i konopljarke (Carduelis cannabina) koje mnogo ređe posećuju hranilice.

...detaljnije

Veliki broj ptica pevačica je privuklo i pažnju ptica grabljivica. Najčešća grabljivica je kobac (Accipiter nisus), čiji se broj udvostručio na teritoriji grada od početka ovog hladnog i snežnog vremena. Pored kobca redovno se mogu viđati poljske eje (Circus cyaneus), mišari (Buteo buteo) i mali soko (Falco columbarius).

Vodotok Mostonge kod Apatinskog puta i Rokovaca je postala jedan od najvažnijih mesta za ishranu vodenih ptica u ovim vanredno hladnim vremenskim uslovima, jer sve druge vodene površine su zamrzle. U prvoj polovini februara beležene su vrste u većem broju poput velike bele čaplje (Egretta alba), sive čaplje (Ardea cinerea), patke gluvare (Anas platyrhynchos), malog gnjurca (Tachybaptus ruficollis) i sprudnika pijukavca (Tringa ochropus). Podatak od izuzetnog značaja je nalaz globalno ugroženog malog vranca (Phalacrocorax pygmeus) i goluba dupljaša (Columba oenas) kod vodotoka Mostonge. Obe vrste do sada nisu zabeležene na teritoriji grada Sombora.


Februar 2012. – Neodgovorno paljenje trščanih staništa

Na žalost, suočavamo se od godine do godine sa lošim navikama, da se u februaru i martu mesecu, pale tršćaci bara, močvara i pojasi uz kanale. Mnogi ne znaju da je to po zakonu o zaštiti prirode strogo zabranjeno. Kazna za paljenje tršćaka predviđena zakonom, za pravna lica iznosi od 500.000 do 1.000.000 dinara, dok za fizička lica 5.000 do 30.000 dinara. Paljenje tršćaka može imati katastrofalne posledice na životinjski svet koji ih nastanjuje. Trščana staništa su itekako važna skrovišta i izvor hrane za mnoge vrste životinja tokom jeseni i zime. Neupućeni, koji pale trsku, pozivaju se na razlog da to čine zbog uništavanja krpelja. Dokazana je činjenica ipak da krpelji ne nastanjuju, čak izbegavaju trščana staništa. Krpelji se najčešće sreću u travnatim i korovnatim staništima u visini do 1 m. Stoga „DZPP – Natura“ upućuje apel građanima da ne pale trščana staništa i da taj apel prenesu ostalim sugrađanima. Regulisanje trščane vegetacije košnjom uz kanale rade vodoprivredna preduzeća u određenim vremenskim periodima godine u skladu sa zakonom. Članovi „DZPP – Natura“ konstatovali su 02.02.2012. godine, da je jedna od značajnijih tršćaka za životinjski svet u gradu Somboru, bara Bager, zapaljena i skoro u potpunosti izgorela.


Januar 2012. – Rezultati cenzusa vodenih ptica u Zapadnom Bačkom okrugu

Cenzus ptica vodenih staništa (IWC) jedan je od najvećih i najstarijih cenzusa ptica u svetu. Cenzus je započet 1967. godine a naša zemlja, tada SFRJ, priključila se 1982. godine. Cenzus se od tada odvija manje više redovno svake godine. Cilj IWC-a je da se u određenom periodu u januaru, prebroje ptice koje se zadržavaju na našim rekama, jezerima, barama i ostalim vodama, te da se zabeleže svi faktori uznemiravanja i ugrožavanja ptica. Višegodišnjim brojanjem ptica dolazi se do podataka o populacionim kretanjima u okviru određenih vrsta, do lociranja staništa koja imaju naročitu važnost za ptice kako bi se omogućila zaštita ptica i staništa koja su za njih od presudne važnosti, naročito tokom teških zimskih meseci.IWC od 2012. godine u Srbiji organizuje Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije - Novi sad. Pridruružili su im se i volonteri mnogih drugih NVO između ostalog i Somborski NVO Natura. Cenzus je započet 14.01. i trajao je do 22.01.2012. IWC se radi tako da ekipe volontera broje ptice na određenim područjima države i rezultate šalju nacionalnom koordinatoru koji ih sabira i šalje evropskom koordinatoru. U Zapadnobačkom okrugu cenzus je gotovo odrađen. Prebrojano je više oko 5000 ptica u okviru 33 vrste. Najzanimljivija vrsta je mali kormoran (Phalacrocorax pygmeus) a najčešća patka gluvara (Anas platyrhynchos). Viđene su i sive (Ardea cinerea) i velike bele čaplje (Egretta alba), veliki broj liski (Fulica atra), velikih kormorana (Phalacrocorax carbo sinensis).

...detaljnije

U Gornjem Podunavlju su posmatrani orlovi belorepani (Haliaetus albicilla) i eje močvarice (Circus aeruginosus). Posmatrane su i patke dupljašice (Bucephala clangula), zviždare (Anas penelope), morska crnka (Aythia marila), brkata senica (Panurus biarmicus). Na ribnjaci kod Svilojeva i Srpskog Miletića skupio se najveći broj ptica. Ptice su brojane na Dunavu, njegovim rukavcima i mrtvajama, na delu kanala DTD, na slatinskim jezercima oko Stanišića i Riđice, na jezeru kod Čonoplje, na Somborskoj deponiji te na ribnjacima Kolut, Srpski Miletić, Bezdan, Svilojevo.

Na žalost, potvrđena su ranija zapažanja da je na većini lokaliteta uznemiravanje prisutno u manjoj ili većoj meri i da praktično ne postoji mesto gde ptice nisu ugrožene na razne načine. To predstavlja problem u celoj Srbiji jer ptice moraju stalno da se kreću i tako troše energiju koju je ionako teško uskladištiti i sačuvati tokom zime. Sve ovo ih čini podložnijim bolestima i ugibanju od iscrpljenosti, i doprinosi da u period reprodukcije ulaze u lošijoj kondiciji.

Okosnicu brojačkog tima činili su Klarić Goran, Rajić Milan, nacionalni koordinator IWC u Sloveniji Borut Štumberger, Magdalena Grahovac i Dejan Đapić. Treba napomenuti da cenzus ne bi bio odrađen u potpunosti da nam uprave gore pomenutih ribnjaka i Vojvodina šume nisu izašli u susret i dozvolili nam brojanje na svojim posedima.


decembar 2011. - Zimovanje kobca (Accipiter nisus) u Somboru

Kobac (Accipiter nisus) nije gnezdarica grada Sombora ali je redovan zimujući gost i pojavljuje se tokom prolećne i jesenje migracije.Terenski obilasci prošle zime su pokazali da je u gradu zimovalo oko 15 primeraka ptica. Procenjuje se da ovu zimu u gradu provodi najviše 10 kobaca što je posledica blage zime. Ova vrsta se retko prstenuje zato što se lako oslobodi iz mreže prstenovača. U poslednjih 30 godina, do 2011.god u gradu prstenovana su samo dva primerka ove vrste. 03.12. 2011.godine u okolini bare Bager, prstenovana je još jedna ženka.


oktobar 2011. - Novi nalazi ševarskog trstenjaka (Acrocephalus melanopogon) na teritoriji grada Sombora

Tokom prestenovanja ptica u sastojinama trske bare Bager (vidi mapu) dana 21.06.2011. godine i 18.10.2011. godine, na severo-zapadnoj periferiji grada Sombora u mreže se uhvatio po jedan mladi primerak ševarskog trstenjaka (Acrocephalus melanopogon). Ova vrsta je do sada jednom zabeležena na teritoriji grada Sombora, 13.oktobra 2010. godine. Ornitološka mreža je bila postavljena na jednom zemljanom sprudu koji deli trsku od rogoza. Ševarski trstenjak spada među retke gnezdarice u Srbiji, prema nekim procenama gnezdeća populacija iznosi imeđu 70 i 100 parova. Za gnežđenje prvenstveno odabire višegodišnja sastojine trske velikog areala protkano sa rogozom, ali tokom seobe može da se nađe i u manjim tršćacima.


oktobar 2011. - Masovno noćenje čvoraka (Sturnus vulgaris) na bari Bager

Tokom terenskih izlazaka u oktobru 2011. godine, na SZ periferiji Sombora, na bari Bager registrovan je veliki broj čvoraka (Sturnus vulgaris) koji posećuju ovaj lokalitet radi noćenja. Opšte je poznata činjenica da čvorci često spavaju u većim sastojinama trske. Noćenje čvoraka u tršćaku Bagera je ipak fenomen obzirom da je zabeleženo čak 6000 primeraka ptica na tako malom lokalitetu (1,3 ha). Također je uočeno da čvorci u velikom broju dolaze piti vodu.
Za ljubitelje prirode koji žele da posmatraju ovu pojavu, najbolje vreme za izlazak na teren su kasno popodnevni sati (16h-17h).


jun 2011. - Monitoring velikog trstenjaka (Acrocephalus arundinaceus) u opštini Sombor

Na teritoriji somborske opštine, praćene su lokalne gnezdeće populacije velikog trstenjaka (Acrocephalus arundinaceus). U periodu od aprila do jula, kolor markerima su prstenovani adulti oba pola. Ova vrsta prstenova u boji ima utisnutu šifru. Ta metoda prstenovanja kolor markerima se do sada uspešno koristila kod većih ptica poput galebova (Larus), kašičara (Platalea) i čaplji (Ardea). Za trstenjake se ranije koristila metoda prstenovanja stavljanjem prstenova različitih boja na obe noge. Nedostaci ove metode su to što za očitavanje moraju biti vidljive obe noge ptice a veliki trstenjak je sklon da se osloni na jednu nogu tokom pevanja, također je mala mogućnost kombinovanja boja.

Pomoću kolor markera moći ćemo bolje pratiti pomeranje ptica na vodenim staništima u Somboru i okolini. Po pitanju praćenja velikog trstenjaka, možemo se pohvaliti da je ovaj lokalitet trenutno najbolje pokriven u Evropi.


maj 2011. - Prstenovanje kašičara (Platalea leucorodia) na teritoriji Vojvodine

Ovog proleća, na starom koritu Tise kod Čoke i na Bečejskom ribnjaku, prstenovano je kolor markerima oko 150 mladunaca kašičara (Platalea leucorodia). Na području Vojvodine ove godine se beleži još jedna kolonija ove vrste ptica, na Barandi. Zbog visokog vodostaja i nepristupačnosti terena, nije bilo moguće prstenovati ptice na ovom lokalitetu. U toku akcije, u Čoki, zabeležen je jedan kašičar sa hrvatskim prstenom, prstenovan u Slavonskom Brodu 2004. godine. Projekat je finansirala nemačka fondacija Euronatur, a realizovali članovi DZPP - Natura u saradnji sa Društvom ljubitelja prirode „Riparia“.

Od nemačkih i švajcarskih kolega dobili smo informaciju da je očitan jedan primerak kašičara u istom danu u obe zemlje. Ptica je preletela u jednom danu više od 100 km. Primerak je prstenovan u Srbiji 2009.godine, na Bečejskom ribnjaku.


april 2011. - Forum o nautičkom turizmu

15. i 16. aprila 2011. u Bezdanu će se održati Forum o nautičkom turizmu. Cilj ovog skupa jeste da ožive vodeni putevi što će doprineti boljem životu u regionu i zadržavanju mladih. Organizatori foruma, UN Dunavski propeler i TU Vikend, Bezdan u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje prirode – Natura, Sombor i JP Vojvodinašume, Sombor, raspisali su ovim povodom foto konkurs sa temom „Ptičji svet na vodama Gornjeg Podunavlja i Velikog bačkog kanala“. Učesnici mogu poslati maksimalno dve fotografije sa navedenom lokacijom i datumom slikanja na e-mail: dunavskipropeler@gmail.com. Prijem fotografija traje do 10. aprila. Proglašenje pobednika i uručenje nagrada biće obavljeno tokom foruma.


Februar 2011.- Zajednička akcija Kluba za zaštitu i odgoj ptica „Sombor“ i DZPP Natura

U saradnji sa Klubom za zaštitu i odgoj ptica "Sombor" 12.02.2011 na Velikom bačkom kanalu kod Pik-a, održana je akcija zimske prihrane ptica u prirodi.U hladnim zimskim danima, senice (Paridae), zelentarke, zebe (Fringillidae) veoma su zahvalne na semenima koje im čovek obezbedi. Često ih možemo videti na hranilicama poput onih koje su postavili učesnici ove akcije. Jabuke ostavljene na granama obradovaće drozdove iz okoline. Mešavinu semenja obezbedili su članovi Kluba za zaštitu i odgoj ptica „Sombor“.U šetnji obalom , učesnici akcije , uočili su jata drozdova borovnjaka (bođošar) (Turdus pilaris), veći broj liski (Fulica atra), ponekog carića (Troglodytes troglodytes) ali ni grabljivice poput kobca (Accipiter nisus) ili mišara (Buteo buteo) nisu izostale.

     


Česta pojava kratkokljunog puzića (Certhia familiaris) u gradu Sombor tokom zime 2010-2011

Za vreme redovnih zimskih terenskih obilazaka u Somboru tokom decembra i januara meseca zabeležen je veći broj kratkokljunih puzića (Certhia familiaris). Vrsta se najčešće registrovala u park-šumama Šumica i Šikara. Kratkokljuni puzić se pojavljivao i na staništima koje bas i nisu karakteristična za njega (Štrand). Ove ptice prvenstveno nastanjuju šume u podunavlju u reproduktivnom periodu, dok za vreme jakih i snežnih zima dolaze u urbana područija, poput grada Sombora. Ipak pretpostavlja se da veci deo zimske populacije ove, pa i srodne vrste (dugokljuni puzić – Certhia brachydactyla) dolaze sa severnih krajeva Evrope. Dugokljuni puzić je malobrojnija vrsta u Somboru nego kratkokljuni puzić, tokom zime 2010-2011 je svega jednom nađena. Prema posmatranjima iz poslednjih trideset godina kratkokljuni puzić je zabeležen i prstenovan u gradu 2000, 2001, 2002 i 2010. godine (Mérő & Žuljević, 2010: Ptice Sombora), dok je u decembru 2010 registrovan sedam puta. Na retkost druge vrste ukazuju i podaci objavljeni u monografiji Ptice Sombora (Mérő & Žuljević, 2010), gde je svega jedan primerak zabeležen u poslednjih tri decenije. Ove zime je dosada zabeležen jedan primerak.

Pretpostavljamo da će se kratkokljuni puzić zadržavati tokom čitave zime (moguće i do kraja marta) na teritoriji grada Sombora. Ovu vrstu možemo prvenstveno očekivati u park-šumama i parkovima Sombora, ali se može pojaviti i u drvoredima i dvorištima sa drvima. Sobzirom da je izgled ove vrste skoro identičan dugokljunom puziću, najsigurnije je determinisati vrstu ako je fotografisemo ili po oglašavanju. Oglašavanje dve vrste se razlikuje. Do pesmi i oglasavanja ptica možemo najlakše doći putem interneta


Biodiverzitet

Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost označava naslednu raznolikost svih živih bića, razlike između ekosistema i vrste koje ih čine, sve do genetičkih varijacija unutar vrsta. Nauka koja se bavi biodiveritetom je ekologija. Konvencija o biološkom diverzitetu potpisana je 13. juna 1992. godine u Rio de Janeiro-u na Konferenciji o životnoj sredini i razvoja pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Dan biodiverziteta je 22. maj.

Na Zemlji trenutno živi oko 1,6 miliona registrovanih životinjskih i biljnih vrsta. Naučnici međutim procenjuju da je ukupan broj vrsta mnogo veći i iznosi oko 4,5 do 5 miliona. Prema procenama dnevno oko 50 vrsta izumire, dok je proces nastajanja jedne nove vrste od 1 000 do 10 000 godina.

Evropska unija je zacrtala da do 2010. godine zaustavi smanjenje biološkog diverziteta u Evropi, stoga se 2010. godina smatra godinom biodiverziteta. Da bi se moglo proceniti, da li se taj cilj ostvario, potreban je pouzdan način monitoringa komponenata biodiverziteta. Takav monitoring podrazumeva prikupljanje podataka o vrstama i njihovom staništu.

Srbija nije član Evropske unije, ali se nadamo da će se i u našoj zemlji raditi maksimalno na tome da se biološka raznovrsnost zaštiti. Smatramo da je jedan od najbitnijih koraka ka tome efikasna zaštita preostalih prirodnih staništa. Nije dovoljno proglasiti određeno područje zaštićenim samo na papiru, nego je važno da se adekvatna zaštita sprovodi i u praksi. Smatramo da je važno da se na ostvarivanju ovoga cilja i u našoj zemlji treba potruditi, da bi se zaustavilo izumiranje prvenstveno ugroženih vrsta i njihovih staništa.

Jedan od najdiverznijh staništa u umerenoj zoni su vlažna područja, koja su upravo i najugroženija širom Evrope, pa tako i u Srbiji. Razvijanjem zemljoradnje i isušivanjem močvara i ritova u Vojvodini, prirodna vlažna staništa gotovo da su i nestala. Evropska unija je zacrtala kao jedan od prioriteta, baš zaštitu i restauraciju prirodnih vlažnih staništa. Između ostalog takozvana Ramsarska konvencija je sporazum kojim se deklariše zaštita vlažnih staništa. Ramsarska konvencija doneta je 2. februara 1971. godine u gradu Ramsar u Iranu.

Ramsarska područja u Srbiji su sledeća: Gornje Podunavlje, Zasavica, Slano kopovo, Stari Begej – Carska bara, Labudovo okno, Ludaško jezero, Obedska bara, Peštersko polje, Vlasina.

Mapa zaštićenih prirodnih dobara u Srbiji.



oktobar 2010. - Zimsko prihranjivanje ptica

U hladnijim periodima godine, poput jeseni, zime i ranog proleća, pticama možemo omogućiti bolje šanse za preživljavanje njihovim prihranjivanjem. Za ovu aktivnost je potrebno malo truda i veremena, a pticama je to velika pomoć. Takozvano zimsko prihranjivanje ptice, se može vršiti skoro bilo gde. U parkovima, u dvorištima kuća, pa čak i oni koji nemaju dvorište i žive u zgradama mogu to da učine na pragovima prozora.

...detaljnije

Članovi Društva za zaštitu i proučavanje prirode – Natura u Somboru i okolini vrše prihranjivanje ptica suncokretom. Prihranjivanje ptica započinju već u oktobru, završavaju u zavisnosti od trajanja trajne hladnoće, u martu ili aprilu. Najzahvalnije i ujedno najjeftinije rešenje su se pokazale hranilice pravljene od dvo-litarskih plastičnih flaša. Negde po sredini boce se izreže otvor, dimenzije 7x7 cm, sa tim da se gornja strana prema vrhu flaše ne odreže. Na tom mestu se savije obrezani deo, te se tako dobija jedna mala nastrešnica (vidi sliku). Hranilicu je najbolje vezati za jednu granu, tako da bude najmanje dohvatljiva predatorima. U ovakvoj hranilici, njen sadržaj ne kisne i otporna je na sve vremenske prilike. U ovakvu vrstu hranilice prvenstveno posećuju velika senica, plava senica, ređe zelentarka, zeba i severna zeba. Za ove poslednje tri su pogodnije takozvane otvorene hranilice, koje se mogu napraviti ili kupiti u prodavnicama.


16.09.2010. - Promocija monografije Ptice Sombora

Preko 100 ljudi prisustvovalo je promociji monografije Ptice Sombora Thomasa Olivera Merea i Antuna Žuljevića, održanoj 16. septembra 2010. godine u velikoj sali Gradske kuće. Početak promocije obeležio je zvuk japanske kompozicije Variations on Japanese Children's Songs kompozitorke Keiko Abe u izvedbi Milice Grubišić na marimbafonu. Događaj je otvorio predsednik Skupštine grada Sombora Siniša Lazić uz par prikladnih rečenica. Autori knjige približili su auditorijumu sadržaj monografije i metode koje su koristili tokom sakupljanja podataka. Po završetku prezentacje, publici je odgovoreno na sva dodatna pitanja. Izdanje obrađuje ptičji svet grada Sombora, na osnovu podataka koji datiraju tri decenije. Knjiga o pticama Sombora je višestruko značajno delo, napisano zanimljivim stilom, razumljivim i prihvatljivim širokom krugu čitalaca. Značaj ove monografije je izuzetan, jer je to prvi pokušaj kvantitativnog prikazivanja ornitofaune jednog grada u Srbiji. Knjiga je objavljena u izdanju Društva za zaštitu i proučavanje prirode – Natura. Glavni sponzori ovog projekta su: Opštine Zajedno Regijonalni komitet Bodesnko jezero-Rajna, Romanshorn, Švajcarska (Gemeinde Gemeinsam Regionalkomitee Bodensee-Rhein, Romanshorn, Switzerland), Društvo za zaštitu ptica iz Zempaha, Zempah, Švajcarska (Schweizerische Vogelwarte Sempach, Sempach, Switzerland), Društvo za zaštitu i proučavanje prirode – Natura, Sombor, Javno preduzeće VOJVODINAŠUME, Novi Sad, Javno komunalno preduzeće ENERGANA, Sombor, Gđa. Margot Zweili, Gosp. Patrik Attila Mérő

     

     




17.01.2010. - Postavljanje duplji u Omladinskom parku

17.01.2010. članovi DPPZ Natura i članovi biološke sekcije OŠ “Nikola Vukićević“su postavili duplje u Omladinskom parku u Somboru. Kućice su napravili učenici uz pomoć roditelja i nastavnika tehničkog obrazovanja. Materijal su obezbedili sami.

...detaljnije

Mnoge vrste ptica gnezde se u dupljama. Duplje su šupljine u drvima, koje mogu nastati putem truljenja unutar debala i debljih grana drveća ili ih detlići (Dendrocopos) i žune (Picus) izdube. U naseljima i poljoprivrednim područjima ima malo odgovarajućih stabala koji starosno i debljinski odgovaraju za nastanak duplji. Iz istog razloga ni detlići, ni žune nemaju mogućnosti da u takvim stablima izdube duplje. Detlići i žune svake gnezdeće sezone izdubljuju nove duplje za gnežđenje, dok napuštene stare duplje naseljavaju i iskorštavaju druge vrste ptica, poput senica (Parus), vrabaca (Passer), čvoraka (Sturnus), vijoglava (Jynx) itd. Stoga ako detlići i žune nemaju gde izdubiti duplje, neće ni malo pre pomenute vrste imati gde da se gnezde. Ima vrsta (puzići Certhia) koje ne upotrebljavaju duplje detlića i žuna, nego iskorištavaju pukotine, istruljene šupljine za gnežđenje. U mnogim slučajevima na određenom staništu (voćnjaci, parkovi, bašte) ima u izobilju hrane, ali pogodnog mesta za gnežđenje nema. Nedostatak prirodnnih duplji može se nadomestiti postavljanjem veštačkih duplji (kućica). Zavisno od toga kojim vrstama želimo pomoći, postavljaju se veštačke duplje različitih veličina i oblika.

Za izradu veštačkih duplji najbolji materijal je čamova daska debljine 2,5 cm i širine 15-20 cm. Od tog materijala se veštačke duplje najlakše i najbrže izrađuju, a vremenski su dugotrajne. Duplje se mogu izrađivati i od debala, ali je to mnogo teži i sporiji način izrade, a i vremenski su kratkotrajnije. Od iverice ne treba izrađivati veštačke duplje, jer nije otporna na atmosferske prilike i kratkog je veka, a pored toga propušta i vodu te jaja i mladunci mogu propasti ako se natope.


19.11.2009. - Prvi nalaz male strnadice (Emberiza pusilla) u Srbiji

Prilikom prestenovanja ptica u tršćaku bare Jezero kod Stanišića 19.11.2009. u mreže se uhvatio jedan mladi primerak male strnadice (Emberiza pusilla). Ova vrsta do sada nije još zabeležena u Srbiji.

...detaljnije

Nakon uzimanja biometrijskih podataka i fotografisanja, ptica je prstenovana i puštena na slobodu. Pticu je uhvatio i prstenovao Dejan Đapić, a tačnost determnacije vrste potvrdili su i Oto Sekereš, Ferenc Marton i Antun Žuljević.

Ova vrsta se gnezdi u severoistočnom delu Evrope i severne Azije u tajgama, dok zimu provodi u južnoj Aziji. U Karpatskoj niziji se jako retko pojavljuje. U Hrvatskoj i Rumuniji još nije zabeležena, dok je u Mađarskoj nađena dva puta.


03.10.2009. - obeležen vikend BIRDWATCHINGa

Povodom Evropskog dana posmatranja ptica, Društvo za zaštitu i proučavanje prirode Natura i Ekološki pokret Stanišić su organizovali izlet za učenike osnovnih škola. Tom prilikom, u park-šumi Šumica u Jamama i na tromeđi Velikog Bačkog kanala i vodotoka Mostonge, đaci su videli preko 20 vrsta ptica, upoznali se sa fenomenom ptičje seobe i shvatili važnost očuvanja prirode i životne sredine.


16.05.2009. - izlet osnovaca na obalu VBK

Društvo za zaštitu i proučavanje prirode – NATURA je organizovalo 16. maja 2009. izlet sa decom iz dve osnovne škole iz Sombora (OŠ „21. oktobar“ i OŠ „Nikola Vukičević“) na obalu Velikog Bačkog kanala kod Pika. Cilj izlaska je bio da učenici upoznaju staništa, poput priobale kanala i njegovog benta. Prvenstveno, prezentiran je ptičiji svet ta dva staništa.

Jako je bitno na vreme oformiti u ljudima tj. u deci takozvanu ekološku svest, upoznavanje šta nas okružuje i brigu o svojoj okolini. Oformljivanje jedne zdrave prirodoljubne i zaštitarske svesti će nam doprineti da će još duže vreme naša deca imati prilike da upoznaju prirodne lepote svoje okoline.




22.04.2009. - Prvi sastanak Društva za zaštitu i pročavanje prirode - Natura (DZPPN)

U sredu, 22. aprila 2009. održan je prvi sastanak Društva za zaštitu i proučavanje prirode - NATURA (DZPPN) u prostorijama Somborskog Omladinskog Booma u Domu Omladine u Somboru. Na prvom sastanku Društva učestovalo je ukupno deset učesnika. Ciljevi sastanka su prvenstveno bili međusobno upoznavanje članova i njihovih aktivnosti. Antun Žuljević i Thomas Oliver Mérő su prezentovali rad i učešće u okvirima Društva i upoznali učesnike sa trenutnim i budućim aktivnosti. Prvenstveni ciljevi Društva su edukacija stanovništva po pitanju zaštite prirode i životne sredine, i proučavanje biologije i ekoloških potreba vrsta.


Jadranski migratorni put (14-17.april 2009.)

Ornitološka konferencija u Ulcinju okupila ornitologe iz bivše Jugoslavije i Evrope.
Od 14. do 17. aprila 2009. održana je prva Adriatic Flayway konferencija u Ulcinju. Glavni organizator konferncije je bio dr Martin Schneider-Jacoby iz fondacije „Euronatur”. Težište konferencije bila je važnost vlažnih i vodenih staništa jadranskog migratornog puta za ptice tokom seoba. Kvalitetno organizovana konferencija protekla je uz interesantna predavanja, radionice, terenske izlete i upoznavanje sa ostalim učesnicima iz drugih evropskih zemalja. Iz Srbije učestvovalo je devet ornitologa koji su aktivno doprineli njenom radu izloženim posterima i predavanjima na radionicama...

...detaljnije

Prijem i otvaranje konferencije je održan u ulcinjskoj opštini. Naredna radna dva dana u rano jutro redovno je organizovano posmatranje ptica na Velikoj plaži i močvarama delte Bojane. U prepodnevnim i ranim popodnevnim satima sledila su interesantna predavanja, koja su bila vezane za zaštitu ptica tokom seobe i očuvanje migratornih staništa, kao i za važnost jadranske migratorne putanje i vlažnih staništa na njoj za ptice. Za vreme pauze mogli su se videti izloženi posteri. Iz naše zemlje bila su izložena tri postera: važnost jadranskog migratornog puta za seobu velikog trstenjaka (Acrocephalus arundinaceus) (saradnja sa Zavod za ornitologiju, Hrvatska Akademija Znanost i Umetnosti i Univerzitetom Sent Ištvan iz Mađarske), rezultati prstenovanja bregunica (Riparia riparia) (saradnja sa mađarskim i hrvatskim ornitolozima) i važnost privremenih vodenih staništa za vodene ptice tokom seobe. Popdnevni program konferencije činile u radionice sa raznim temama: uprvljanje migratornim putevima, značajna područja za ptice, obeležavanje i oporavak ptica itd. U radionici na kojoj je učestvovala ekipa iz naše zemlje, Marko Raković iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu održao je kratku prezentaciju o nalazima iz Srbije a Miloš Radaković je prikazao važnost Gružanskog jezera za ptice tokom seobe i zimovanja.

Poslednjeg dana konferencije održan je izlet na albansku stranu Skadarskog jezera i Bojane. Putovanje je bilo istorijsko, brod je ponovo zaplovio prvi put posle 50 godina na liniji Virpazar-Skadar. Za vreme putovanja posmatrane su ptice, ali zbog loše vidljivosti malo vrsta je registrovano. U Albaniji smo posetili rezervat Velipoje i močvarna staništa nekadašnjeg korita Bojane, a potom smo se vratili Skadar na zatvaranje konferncije u tvrđavi Rosafa. Po završetku konferencije doneta je Ulcinjska deklaracija, koja govori o potrebi zaštite ptica u migraciji i staništa važnih za ptice tokom seobe duž Jadranskog mora.

Poster - Bregunica (Riparia riparia) (jpg - 2.15 MB)
Poster - Importance of Adriatic Flyway for the Great Reed Warbler (jpg - 351 KB)
Poster - Temporary former flow of the Western Mostonga River (jpg - 685 KB)


Publikacija "Ptice Sombora"

Autori knjige su Thomas Oliver Mere i Antun Žuljević. Ptice u Somboru se aktivno prate, posmatraju i registruju u poslednjih 30 godina. Izdavanje publikacije „Ptice Sombora“ neće služiti samo kao promocija i dobar imidž za naš grad, nego će imati i edukativnog smisla i motivisaće ljude u drugim gradovima...

...detaljnije

...na takav čin.Prema preliminarnim istraživanjima, konstatovano je, da na teritoriji grada Sombora do sada boravilo 147 vrsta ptica, od kojih su 54 vrste gnezdarice, 39 redovni gosti i 54 neredoviti gosti i retkosti. Smatramo da se tokom ovog perioda skupio veliki deo vrednog materijala koji i te kako zaslužuje pažnju istraživanja i objavljivanja knjige. Terenski radovi su vršeni u svim godišnjim dobima, s obzirom da ornitofauna grada varira po njima. Redovni obilasci i markiranje ptica na određenim mestima grada rezultirali su precizne podatke o veličinama populacija i njihovim trendovima, lokacije za određene vrste i interesantne pojave vezane za grad Sombor. Fotografski snimci su napravljeni o svim gnezdaricama i svim redovnim gostima.

Popis ptica i njihovo prikazivanje javnosti preko publikacije "Ptice Sombora" je od izuzetnog značaja, jer je i to važan segment opšte informisanosti građana i spoznaje važnosti uloga ptica u gradskim i prigradskim ekosistemima. Izdavanje publikacije "Ptice Sombora" je u korist grada i lokalne zajednice, jer ova knjiga pored prezentacije ima i edukativnog značaja za sve stanovnike grada, kao i ljude koji će posetiti Sombor i interesovati se za ptice na ovom području.
Publikacija je u pripremi. Objavljivanje knjige se očekuje u proleće 2010.

Gemeinden Gemeinsam-Regionalkomitee Bodensee-Rhein

 
Natura © 2009